Kapitalizam je jedini sistem koji se zasniva na saznanju da je svaka osoba vlasnik svog zivota. Kapitalizam je jedini drustveni sistem u kome pojedinci slobodno teze odredjenom cilju, kako svom promisljenom licnom interesu i pravu na vlastitu licnu svojinu, tako i ostvarenju dobiti od svojih akcija. Kapitalizam jaca inidividuala prava , unapredjuje ogranicenu ustavnu vladu i snazi politicku, intelektualnu i ekonomsku slobodu.

Sto je vece prisustvo kapitalizma u samoj kulturi zivljenja, vece je i ostvarenje njegovih proklamovanih sloboda i prosperiteta u drustvu.

Tako je presudila istorija. U poredjenju sa periodom pre njegove pojave, za samo dva veka, kapitalizam je uticao da se poveca zivotni standard ljudi do nezamislivih visina. Danas se cesto zaboravlja da je Zapadna Evropa s kraja osamnaestog veka, pre pojave kapitalisticke revolucije, stenjala pod jarmom feudalne aristokratije i bila u istom polozaju kao sadasnje zemlje Treceg sveta - iscrpljena gladju, epidemijama kuge, i neopisivim siromastvom. Ali, ne vise.

Kada se poslednji put pojavila glad u bilo kojoj kapitalistickoj drzavi Zapadne Evrope, Severne Amerike ili Azije? U celokupnoj istoriji Sjedinjenih americkih drzava nikada nije bilo masovne gladi . Kapitalizam je stvorio neizmerno bogatstvo, do tada nevidjeno u istoriji covecanstva; on je omogucio stotinama miliona ljudi da danas zive bolje nego svi kraljevi u proslosti.

Sto je manje kapitalizma to je vise bede .

Medjutim, u onim zemljama gde nema kapitalistickog uredjenja - fasisticke, socijalisticke, vojne ili teokratske diktature, pretvaraju svoje gradjane u roblje koji zive i opstaju izlozeni nezamislivim, nehumanim uslovima zivota. U mnogim africkim zemljama zivotni standard se svodi na jednu ili dve stotine dolara godisnje.U Severnoj Koreji, na desetine hiljada ih umire od gladi. U Kubi pak, begunci se dave pokusavajuci da plivaju ka slobodi u Americi. Milioni potlacenih iz celog sveta zude da se dosele u slobodne drzave zapada. A ima li ikoga iz neke kapitalisticke zemlje ko zeli da se iseli u Kambodzu?

Sta zapravo stvara ovakav zacudjuci uspeh kapitalizma?

Koje su to osnove koje objasnjavaju da su najveci ljudski izumi i umetnicka dela stvorena upravo u vreme kapitalizma? - to su njegova materijalna dostignuca i duhovni pomaci - parna masina, bioskop, telegraf, telefon, elektricna svetlost, roman, automobil, simfonija, avion, radio, televizija, licni kompjuter, Internet, i bezbrojna lekovita sredstva, su upravo bili stvoreni u vreme kapitalizma

Najjednostavniji odgovor je: sloboda.

Kada su ljudi slobodni u teznji da ostvare svoj licni interes, kada su slobodni da koriste svoj razum u potrazi za profitom i boljim zivotom, oni su cudesno produktivni. Politicka i ekonomska sloboda u kapitalizmu oslobadja njihove umove i stimulise najambicioznije ljude da grade, inoviraju, stvaraju nove izume i da na taj nacin unapredjuju blagostanje i srecu svih ljudi.

Najveci pronalazac ljudskog roda, Tomas Edison, tehnicki je razradjivao svoje patente u laboratoriji u Menlo Parku u nameri da ostvari najvecu profitabilnost. On, a i mnogi drugi veliki pronalazaci i industrijalci koji su doprineli podizanju zivotnog standarda ljudi, zaradili su veliko bogatstvo i doziveli njegove blagodeti.. Darovani slobodom u kapitalizmu da stvaraju, proizvode i da grade za licni dobitak podigli su tako i zivotni standard svih ljudi.

Razum.

U ovome je sadrzano jedno dublje nacelo: kapitalizam je sistem razuma. Razum je covekov osnovni instrument koji mu omogucava prezivljavanje, bas kao sto su to krila za ptice. Samo pomocu racionalnog razmisljanja i produktivnog rada covek moze poboljsati svoj zivotni standard i produziti ocekivani zivotni vek. Medjutim, mozak ne moze da funkcionise pod prisilom. Prisila gusi stvaralastvo. Um ne moze biti lisen slobode. Kapitalizam cveta zato sto je to jedini sistem slobode duha, slobodnih ljudi i slobodnih trzista..

Najveci mislioci i stvaraoci istorije - od Aristotela do Dzona Loka, od Tomasa Dzefersona do Adama Smita, Ludviga fon Misa, i Ajn Rand - shvatili su, borili se i slavili slobodu ljudskog razuma. Oni su shvatili da je racionalno ljudsko razmisljanje priguseno onda kada su ljudi tlaceni i da nastaje mrak varvarstva. Ali, kada su ljudi slobodni da misle i delaju na osnovu onoga o cemu razmisljaju, kada je razum oslobodjen, renesansa i prosvetiteljstvo su moguci. Sloboda je sloboda uma. Tlacenje je tlacenje uma.

Sveopste priznat i neizbezan.

Nije slucajno da su periodi najvecih ljudskih sloboda dali i najveca dostignuca. Od Zlatnog doba Stare Atine do italijanskog Preporoda, pa do tehnoloskog i industrijskog prodora Sjedinjenih americkih drzava, oslobadjanje ljudskog uma je vodilo velicanstvenim napredovanjima filozofije, umetnosti i nauke.

To je nada koju nam daju kapitalizam i njegove mogucnosti. Ovo je vizija koju nam daje kapitalizam. To je nasa vizija.

Oslobodite covekov um i vidite prizor njegovog pomaka.Otkrijte tajnu u lepoti njegovih skulptura, crteza, i simfonija, vinite se u visine sa herojima njegovih romana, divite se njegovom filozofskm, naucnom i tehnoloskom ostvarenju..

Zapad je napredovao u kulturnom i ekonomskom pogledu jer je postovao razum coveka i neotudjiva prava pojedinca. Ovo su neizbezni preduslovi za napredak ljudskih bica. Ako zelimo ishode kulturnog Preporoda, moramo ozakoniti nacelo politickih i ekonomskih sloboda.

Sadasnja opasnost od masovne gladi miliona ljudskih bica u Trecem svetu je identicna onoj koja je zadesila Evropu u mracnom srednjem veku. Politicki diktatori su porobili njihove umove i tela. Dajte im slobodu - dacete im zivot. Oni imaju to preimucstvo da izvuku pouke iz dostignuca Zapada. Kad oni institucionalizuju slobodu, mogu i da ponove dostignuca kapitalizma. .

Vas zivot je vas izbor.

Kapitalizam je najveci dobrocinitelj koga je covek ikada imao .Vreme je da razumni ljudi i zene svake nacije tu cinjenicu prepoznaju i da u potpunosti prigrle poredak razuma i individulanih prava.

Ljudi i zene svih zemalja, ujedinite se u vasoj podrsci kapitalizmu .
Vi cete se izboriti za svet radosnih ostvarenja.